РАСЛАВ ЋИРО БАБОВИЋ ''АКАДЕМИК ДР БРАНКО ЗОГОВИЋ  (1911-1979)''

АКАДЕМИК ДР БРАНКО ЗОГОВИЋ  (1911-1979)

            У овом врућем љетњем мјесецу, прецизније 31. јула прије 34 године заспао је сном праведника и добротвора примаријус академик, професор др Бранко Зоговић, хирург чувене беранске болнице.

           То ће бити први његов миран и спокојан сан од тренутка када се заклео и завјетовао великом Хипократу и посебно кад се латио хирушког ножа кога је поносно, храбро и достојанствено држао безмало четири деценије. Био је људска величина, громада, најделикатнији спој великог традиционалисте, близак човјеку и његовим мукама и радостима и солидне интелектуалне надградње.

           Живимо у времену тешких друштвених помама, људолому драстичне деградације људских вриједности, духовности, морала, срозавања заслуга и што је најболније и за друштво најжалосније великих и грубих заборава. Да би се тој пошасти, том колективном неваљалству и неморалу колико толико супроставио, одлучио сам да за цијењени ''Глас Холмије'' оживим сјећање на крупну фигуру нашег Полимља - Бранкa Зоговићa.

           Рођен је 7. септембра 1911. године у селу Пепиће, општина Плав, гдје је провео дјетињство и завршио основну школу. Гимназију је учио у Пећи, Беранама и Скопљу, гдје је и матурирао као најбољи ђак у генерацији. Уписао се на Медицински факултет у Београду, који је завршио у рекордном року 1935. године, такође као најбољи у генерацији. Хирургију је специјализовао у Београду и Француској. За вријеме II свјетског рата радио је у илегали у Београду, Хвару и Загребу, гдје је збрињавао рањене и изнемогле, па је због тога прогањан и хапшен од окупаторских власти.

           Од маја 1944. године, радио је као војни љекар у разним мјестима бивше Југославије. Крајем 1946. године вратио се у Београд и радио на ВМА и Другој хирушкој клиници до 1952. године, када је на молбу владе Црне Горе, отишао у Црну Гору да би организовао хирушку службу. Најприје је радио у болници  ''Данило I'' на Цетињу. Потом прелази у Титоград, данашњу Подгорицу, и постаје начелник хирушких служби. Намјера владе је била да он формира клинички центар који би опслуживао цијелу Црну Гору.

          Доласком др Бранка Зоговића у Подгорицу настаје препород хирургије и цјелокупне медицинске дјелатности у болници. Окупља око себе младе љекаре и упућује их на даље усавршавање из свих хирушких дисциплина. У кратком року формира хирушки тим способан да пружи адекватну и комплетну хирушку помоћ. Први је хирург у Црној Гори који је радио гастректомије, Вертхајмове операције, портокавалне шантовне, дискус херније, дренеже код специфичних спондилита и операције код трауме кичме. Познате су његове успјешне интервенције  из абдоминалне и васкуларне хирургије, које је презентирао на стручним и научним састанцима хирурга Црне Горе и Југославије.

          Био је покретач издавања медицинског часописа Црне Горе. Учествовао је на састанцима хирушке секције Друштва љекара Црне Горе и Удружења хирурга Југославије. Биран је 6 пута за предсједника Друштва љекара Црне Горе као и за предсједника Савеза љекарских друштва Југославије. Формирао је службу транфузије крви Црне Горе. Организовао је Интерсекцијске састанке хирурга Црне Горе, Србије, Б и Х и Македоније у Подгорици и Херцег Новом.

          У Приштини је 1958. године завршена нова болница и др Бранко Зоговић је позван да буде управник болнице и начелник хирушке службе. Одмах по доласку почео је са организацијом хирушке службе и формирао Одјељења абдоминалне хирургије, Дјечје хирургије, Урологије и Васкуларне хирургије и Ортопедске-трауматолошко одјељење. Убрзо је формирао хирушки тим који је покривао све области хирургије. Болницу у Приштини је подигао на виши ниво тако да она постаје модеран медицински центар који је покривао добар дио Косова и Метохије.

У оквиру болничке дјелатности формирао је просектуру са адекватним стручним кадром из патологије и судске медицине и успио да се око 90% умрлих болесника у болници обдукује што је био јединствен случај у Југославији. Био је покретач издавања медицинског часописа Praxsis Medica, у коме су сви радови штампани и на српском и на албанском језику.

          Био је иницијатор формирања Медицинског факултета у Приштини, али на жалост није дочекао отварање факултета пошто је 1968. године под притиском сепаратистичке политике и идеологије, која се отворено мијешала у струку, напустио Приштину и прешао у Иванград (Беране) за управника болнице, шефа Хирушког одјељења, угледног директора Медицинског центра и начелника свих оперативних дисциплина, гдје је остао до краја свог радног вијека.

          Биран је за члана Медицинске академије Српског лекарског друштва у Београду, за предсједника Друштва љекара Црне Горе шест пута, за предсједника Савеза љекарских друштва Југославије два пута, за предсједника Удружења хирурга Југославије. Био је члан и Удружења хирурга Француске, интернационалних хирушких друштава и почасни члан Удружења патолога и судских медицинара Југославије.

          Доктор Бранко Зоговић је обављао низ одговорних друштвених функција. Ријетки су људи који су били толико радно ангажовани као доктор  Зоговић. Обављао је и низ политичких функција. Био је посланик у Савезној скупштини и посланик у Скупштини Црне Горе.    За свој дугогодишњи стручни и друштвено-политички рад добио је награду АВНОЈ-а и 13-тојулску награду Црне Горе. Носилац је бројних награда, признања и одликовања: Орден братства и јединства са златним вијенцем, Ореден Републике са сребреним вијенцем, Орден рада са црвеном заставом и медаља француско-југословенског пријатељства. За члана ЦАНУ изабран је 1977. године. Са својим сарадницима саопштио је и објавио преко стотину стручних радова. У сарадњи са професором Миланом Драговићем објавио је књигу ''Мала хирургија за лекаре практичаре''. Умро је 31. јула 1979. године                                                                   

                                                                       Примаријус др Раслав Ћиро Бабовић